Poremećaj disanja tokom spavanja- sleep apnea

Dijagnostika ovog poremećaja u ordinaciji Oaza Medica podrazumeva:  Inicijalni pregled pulmologa koji se bavi  poremećajem  disanja tokom spavanja, podrazumeva razgovor i pregled pacijenta na osnovu čega se određuje šta je i kojim redosledom  potrebno uraditi od potrebne dijagnostike u cilju postavljanja dijagnoze sleep apneje.

Pored toga obavlja se savetovanje i priprema pacijenta za naredne korake.  Sledeći korak je polisomografija/poligrafija – odnosno snimanje pacijenta tokom noći, u kućnim uslovima, pomoću posebnog uređaja  koji registruje sve parametre neophodne za postavljanje dijagnoze. Nakon obavljene dijagnostike pacijent dolazi radi završnog pregleda pulmoPregled Pulmologa Specijalisteloga koji očitava i tumači dobijene rezultate i daje predlog za dalje korake, lečenje i praćenje

Sleep apnea (SA) predstavlja prekid disanja tokom spavanja. U zavisnosti od uzroka deli se na:

1. Opstruktivnu sleep apneju (OSA),  koju karakteriše  opstrukcija protoku vazduha  na nivou gornjih disajnih puteva

2. Centralnu sleep apneju (CA), poremećaj na nivou respiratornog centra

3. Mešovitu sleep apneju (MA) gde su zastupljene centralna i opstruktivna SA.

Sindrom apneje u snu je jedan podmukao poremećaj. Pacijenti dugo vremena ne pridaju važnost poremećaju spavanja. Obično tegobe koje imaju pripisuju intenzivnom ritmu života, stresu i prekomernom umoru. Međutim, i kada se dovoljno „odmore“ tegobe ne nestaju, ne osećaju se odmorno. U stvari, telo produženo pati zbog ponavljajućeg prekida disanja tokom sna i posledičnim nedostatkom kiseonika tokom noći.

Prema statističkim podacima, u prvih 5 godina bolesti kod oko 40% pacijenta dolazi do pojave komplikacija, u narednih 5 godina kod 50%, a nakon 15 godina preko 95% pacijenata koji pate od ovog sindroma će razviti kardiovaskularne, respiratorne i metaboličke komplikacije.

Apneja je kriva za nekoliko kobnih sekundi sna za volanom i povećava rizik za saobraćajne nesreće čak 7,5 puta i to samo onih sa umerenim oblikom bolesti.

Jedan od najčešćih faktora rizika za nastanak sleep apneje je gojaznost.

Koji su najčešći simptomi sleep apneje?

Dnevni simptomi:                                                                                            Noćni simptomi:

dnevna pospanost                                                                              hrkanje

jutarnje glavobolje i jutarnji umor                                                   osvedočene pauze u disanju tokom sna

nedostatak koncentracije                                                                  noćno znojenje

promena raspoloženja                                                                       često buđenje, nemiran san

seksualna disfunkcija                                                                          gastroezofagealni refluks

Nakon zastoja disanja tokom spavanja, pacijent će pre ili kasnije nastaviti da diše, možda će se i probuditi, ali se najverovatnije ničega neće sećati.  Ukoliko ste prepoznali da imete ove simptome treba posumnjati na sleep apneju i potrebno je da se javite na pregled kod pulmologa koji se bavi poremećajem disanje tokom sna.

Zašto je potrebno postaviti dijagnozu sleep apneje?

 Ukoliko se ne dijagnostikuje i ne leči, sleep apneja predstavlja ozbiljan faktor rizika za:

  • nastanak srčanog i moždanog udara,
  • povišenog krvnog pritiska koji se teško leči,
  • dijabetesa,
  • hipotireoze ,
  • srčanih aritmija,
  • impotencije,
  • depresije.

Uspešno lečenje  značajno poboljšava kvalitet života i smanjuje rizik od pomenutih komplikacija.

Jednostavnim rečnikom objašnjeno, telo ne dobija dovoljno kiseonika za normalno funkcionisanje i odmor, što uzrokuje mnogobrojne komplikacije. Osoba koja spava se guši. Prekid disanja uzrokuje prekid dotoka kiseonika do svih vitalnih organa.

Šta je poligrafija?

Poligrafija je dijagnostička metoda koja je zlatni standard za utvrđivanje poremećaja disanja tokom spavanja. Dok spavate meri se protok vazduha kroz nos, pokretni disajne muskulature (pokreti grudnog koša i abdomena tokom procesa disanja), saturacija kiseonika u perifernoj krvi i srčana frekvencija (broj otkucaja srca u minuti). Na osnovu ovih zabeleženih vrednosti određuje se AHI indeks koji ukazuje na težinu poremećaja disanja tokom sna i na osnovu koga se određuje potreba za lečenjem.

Kako izgleda i šta je potrebno za poligrafiju?

Uređaj  se postavlja na pacijenta u kasnim večernjim časovima. Naš tehničar dolazi kod vas kući da postavi uređaj. Na dan obavljanja ove dijagnostike potrebno je da se izbegne konzumacija alkohola i kofeinskih preparata.

Lečenje

Lečenje se uspešno obavlja pomoću CPAP/BiPAP uređaja (uređaj za primenu kontinuiranog pozitivnog pritiska/uređaj sa dva nivoa pritiska), u zavisnosti od vrste sleep apneje. Ovi aparati se koriste samo tokom noći, za vreme spavanja.